Vecna vam slava braco, hvala vam od srca sto ste spremni bili da svoje zivote polozite za Srbiju.
Neka vam Gospod BOG dusu oprosti i primi u carstvo nebesko!
Hvala vam.
Preporuke:
48
3
2
četvrtak, 25 jul 2013 10:05
Dragan
Slava i hvala ruskim dobrovoljcima koji su poginuli u borbi za slobodu srpskog naroda. Valja pamtiti, pa ako zatreba, uzvratiti na dobročinstvo u borbi za slobodu ruskog naroda.
Preporuke:
43
3
3
četvrtak, 25 jul 2013 10:08
MilošRS
Pokoj duši našoj ruskoj braći , koja je dala živote pomažući nam u borbi da opstanemo.
Neka im je vječna slava i hvala .
Preporuke:
46
3
4
četvrtak, 25 jul 2013 10:11
Odred "Sveti Đorđe"
Da se osnuje elitna rusko-srpska jedinica. Zajednički spomenik palim Rusima u Banja Luci. Novčano pomoći njihove porodice. To bi bio potez zahvalnosti i produbljivanje odnosa. Kasnije bi tu ušli Belorusi, Ukrainci...
Preporuke:
41
4
5
četvrtak, 25 jul 2013 10:15
13
Svo postovanje za poginule dobrovoljce iz Rusije. U Bijeljini u moju Brigadu su dosli ruski dobrovoljci bili smo neprijatno iznenadjeni sa njihovim ponasanjem, vecito pijani ne disciplinovani pljackali su kuce cak i napustene srpske kuce pucali pijani na autobuskoj stanici u Bijeljini gde je jedna zena bila ranjena od rikosea. E onda smo ih pohapsili i lepo izpeglali i najurili ih iz Bijeljine i poslali u Han Piesak. Isto to se desilo i sa Grcima koji su dosli kao dobrovoljci!
Preporuke:
6
40
6
četvrtak, 25 jul 2013 10:28
ndonic
Slava im!
Preporuke:
32
2
7
četvrtak, 25 jul 2013 11:32
Peter RV
Vjecna Slava Nasoj Paloj Ruskoj Braci !
Preporuke:
35
2
8
četvrtak, 25 jul 2013 11:34
Dragan
VEČNA SLAVA I HVALA NAŠOJ RUSKOJ BRAĆI!!!
Preporuke:
35
2
9
četvrtak, 25 jul 2013 12:04
...
SLAVA VAM, Braćo Mila!
Preporuke:
35
2
10
četvrtak, 25 jul 2013 12:09
Đetić
Zalud su oni izgubili glavu.
Preporuke:
3
32
11
četvrtak, 25 jul 2013 13:25
Za 13
A svi ovi drugi što dođoše a nebejahu
pravoslavni, jako bili hrabri, dobri,
disciplovani ?
Tužno što ovako moram, ali na RUSE ne dam!
Mir dušama vašim!
Preporuke:
23
3
12
četvrtak, 25 jul 2013 13:43
Djurinac
Neka im je večna slava!
Preporuke:
22
3
13
četvrtak, 25 jul 2013 13:44
hm
Šta bi sad trebalo bosanci da stave spisak stradalih saudijaca? U čemu je razlika?!
Preporuke:
3
21
14
četvrtak, 25 jul 2013 13:50
Ako mogu da primjetim
Nema ni jednog koji je poginuo na zapadnoj strani Brčanskog koridora, gdje se stvarno ratovalo, svi tamo na istoku, u krajevima naslonjenim na Srbiju, gdje nikad ničega nije nedostajalo!?
Preporuke:
5
12
15
četvrtak, 25 jul 2013 14:09
Ljubisa-Donje Brijanje
Mi slavimo i zalimo nase. Drugi sa svojima neka rade sta hoce, sta nas briga. Neka im je vecna slava.
Preporuke:
19
2
16
četvrtak, 25 jul 2013 14:27
Igor
Večna im slava i hvala! Živele Rusija i Republika Srpska!
I Srbi imaju razloga da budu ponosni na Otadžbinski rat: čak 10 generala Srba, većinom poreklom iz Nove Serbije, doprinelo je da se 1812. pobedi Napoleonova armija.
U Srbiji uoči proslave 200-godišnjice Otadžbinskog rata 1812. šira javnost malo zna da je u čuvenoj Borodinskoj bici u ruskoj vojsci ratovalo čak deset generala Srba, veći broj komandanata nižeg ranga i običnih vojnika.
Preporuke:
14
1
20
četvrtak, 25 jul 2013 16:49
jezdimir dangić... Da zdravstvuet Rossiя!
...
Naime, u sastavu Carske armije imperatora Aleksandra I pod komandom feldmaršala Kutuzova bili su: general pešadije Mihailo Andrejević Miloradović, general Đorđe Arsenijević Emanuil, general-poručnik Jovan Jegorović Šević, general-major Jovan Stepanović Adamović, general-poručnik i tajni savetnik Nikola Bogdanović Bogdanov, general-poručnik Nikola Vasiljević Vujić, kavalerijski general baron Ilija Mihajlović Duka, general-major grof Petar Ivanović Ivelić, general-major Abram Petrović Ratkov i general-ađutant Nikola Ivanović de Preradović.
Neki među njima su bili doseljenici u Rusiju, na primer Đorđe Arsenijević Emanuil, (rođen u Vršcu) i general-major grof Petar Ivanović Ivelić (rođen u Veneciji). Međutim, većina pomenutih vojskovođa uglavnom bili su predstavnici druge ili treće generacije Srba doseljenih u 18. veku na prostore Rusije za vreme cara Petra Velikog i carice Jelisavete.
Preporuke:
10
1
21
četvrtak, 25 jul 2013 17:00
jezdimir dangić... Da zdravstvuet Rossiя!
Srbi su se tada naselili u Novorosiju, teritoriju oslobođenu od Turaka i krimskih Tatara na južnoj granici Ruske Imperije, i formirali pokrajine Nova Serbija (severni deo današnje Kirovogradske oblasti u centralnom delu današnje Ukrajine) i Slavenoserbija (područje na granici Luganske i Donjecke oblasti na jugoistoku Ukrajine). U ovim oblastima je sredinom 18. veka živelo 50.000 doseljenika.
Među ovim generalima jedan je zapamćen kao veliki heroj Otadžbinskog rata 1812: potomak slavne hercegovačke porodice Hrabrenović, naustrašivi Mihailo Miloradović (1771–1825), koji je komandovao na centralnim pozicijama ruske vojske u bici kod Borodina. Miloradović je imao ključnu ulogu u trenutku kada je francuska vojska stigla do samog Kremlja. On je uputio parlamentarce maršalu Miratu sa porukom da će, ako ga napadnu Francuzi, odmah zapaliti grad. Na taj način je uspeo da dobije sedam časova primirja i za to vreme je neometano izvršio evakuaciju svoje vojske i preostalog stanovništva.
Preporuke:
12
1
22
četvrtak, 25 jul 2013 17:02
jezdimir dangić... Da zdravstvuet Rossiя!
Kada je Napoleon sa svojom vojskom ušao u napuštenu Moskvu, gradom su buktali požari koje su namerno podmetnuli sami Rusi, što je, kako je i planirano, imalo katastrofalne posledice za opstanak gladne i iscrpljene francuske vojske pred nastupajuću zimu.
Potom su usledile sjajne pobede kod Vjazme, Malojaroslaveca i Krasnog (krajem 1812) i kod Lajpciga (1813). Ukazom imperatora Aleksandra I Romanova, Mihailo Miloradović je 1813. godine dobio titulu naslednog ruskog grofa, a 1818. je postao general-gubernator Sankt Peterburga.
Tokom čuvenog ustanka dekabrista 14. decembra 1825. Miloradović je bio na Senatskom trgu, pokušavajući da smiri pobunjene plemiće. General, koji nije bio ranjen u više od 50 bitaka, dobio je tada dve rane, iz pištolja i od bajoneta. Kada su mu izvadili metak iz pluća, rekao je: „Hvala Bogu! Nije pucao vojnik! Srećan sam!“ Njegova poslednja želja je bila da se oslobodi 1500 kmetova koji su mu bili u službi.
Preporuke:
11
1
23
četvrtak, 25 jul 2013 17:06
jezdimir dangić... Da zdravstvuet Rossiя!
...
Grof Sava Vladislavić - Raguzinski bio je ruski diplomata srpskog porekla na dvoru ruskog cara Petra Velikog i Katarine I. Poverene su mu mnoge diplomatske misije u Carigradu, Rimu i Pekingu. Njegova verovatno najznačajnija dela bila su Kjahtinski dogovor (koji je regulisao odnose Rusije i Kine sve do sredine 19. veka i danas važećem razgraničenju dve države) i osnivanje ruske obaveštajne službe. Kao jedan od najuglednijih ljudi u to vreme u Rusiji, zadobio je poverenje ruskog cara Petra Velikog za oslobođenje srpskog naroda na Balkanu.
Sava je rođen 1668. na vlastelinskom imanju Vladislavića u Jaseniku, blizu Gacka u Hercegovini. Umro je 1738. u Sankt Peterburgu.
Preporuke:
10
1
24
četvrtak, 25 jul 2013 17:06
Milisav
Da li znate da je 59 državljana V. Britanije poginulo na strani muslimana.
Preporuke:
14
1
25
četvrtak, 25 jul 2013 17:15
jezdimir dangić... Da zdravstvuet Rossiя!
Naši će im vetri pepeo razneti,
Spraćemo sa stene pogane im stope:
Zaboli smo koplje na velikoj meti,
Sad je put naš nalik na sunčane snope.
Pašće paučina na mačeve grube,
A skromno će ralo opet da zasvetli;
I kao što juriš sad oglase trube,
Uranke će mirne da javljaju petli.
I poći će k slavi odmah od početka
Nov porod sve tragom naših legiona,
Blažen, u kolevci on ču kako pretka
Prati u legendu glas pobednih zvona.
Znaće da je samo ona zemlja svetla
Gde nikad još nije pala suza srama;
Gde su deca na mač ime oca metla
Što živi u himni i u molitvama.
(Jovan Dučić, "Hercegovina")
Slava i vječna hvala ruskoj braći koji svoje živote ugradiše u temelje Republike Srpske. Koji junački vojevaše za spas i slobodu srpskog naroda, boreći se protiv povampirenog fašizma u liku IV NATO Rajha i njegovih (uvijek srpske krvi žednih) sluga sa Balkana.
Hvala u ime srpskog naroda i Republike Srpske. Neka vam je laka zemlja. Počivali iu miru Božjem. Vječnaja pamjat!
.jpg)
Neka vam Gospod BOG dusu oprosti i primi u carstvo nebesko!
Hvala vam.
Neka im je vječna slava i hvala .
pravoslavni, jako bili hrabri, dobri,
disciplovani ?
Tužno što ovako moram, ali na RUSE ne dam!
Mir dušama vašim!
Zalud su oni izgubili glavu.
Šta ćeš reći za one tvoje u Avganistanu?
http://ruskarec.ru/articles/2012/08/31/srpski_generali_u_borodinskoj_bici_16557.html
("Ruska reč"; 31.08.2012.)
*Srpski generali u Borodinskoj bici*
I Srbi imaju razloga da budu ponosni na Otadžbinski rat: čak 10 generala Srba, većinom poreklom iz Nove Serbije, doprinelo je da se 1812. pobedi Napoleonova armija.
U Srbiji uoči proslave 200-godišnjice Otadžbinskog rata 1812. šira javnost malo zna da je u čuvenoj Borodinskoj bici u ruskoj vojsci ratovalo čak deset generala Srba, veći broj komandanata nižeg ranga i običnih vojnika.
Naime, u sastavu Carske armije imperatora Aleksandra I pod komandom feldmaršala Kutuzova bili su: general pešadije Mihailo Andrejević Miloradović, general Đorđe Arsenijević Emanuil, general-poručnik Jovan Jegorović Šević, general-major Jovan Stepanović Adamović, general-poručnik i tajni savetnik Nikola Bogdanović Bogdanov, general-poručnik Nikola Vasiljević Vujić, kavalerijski general baron Ilija Mihajlović Duka, general-major grof Petar Ivanović Ivelić, general-major Abram Petrović Ratkov i general-ađutant Nikola Ivanović de Preradović.
Neki među njima su bili doseljenici u Rusiju, na primer Đorđe Arsenijević Emanuil, (rođen u Vršcu) i general-major grof Petar Ivanović Ivelić (rođen u Veneciji). Međutim, većina pomenutih vojskovođa uglavnom bili su predstavnici druge ili treće generacije Srba doseljenih u 18. veku na prostore Rusije za vreme cara Petra Velikog i carice Jelisavete.
Među ovim generalima jedan je zapamćen kao veliki heroj Otadžbinskog rata 1812: potomak slavne hercegovačke porodice Hrabrenović, naustrašivi Mihailo Miloradović (1771–1825), koji je komandovao na centralnim pozicijama ruske vojske u bici kod Borodina. Miloradović je imao ključnu ulogu u trenutku kada je francuska vojska stigla do samog Kremlja. On je uputio parlamentarce maršalu Miratu sa porukom da će, ako ga napadnu Francuzi, odmah zapaliti grad. Na taj način je uspeo da dobije sedam časova primirja i za to vreme je neometano izvršio evakuaciju svoje vojske i preostalog stanovništva.
Potom su usledile sjajne pobede kod Vjazme, Malojaroslaveca i Krasnog (krajem 1812) i kod Lajpciga (1813). Ukazom imperatora Aleksandra I Romanova, Mihailo Miloradović je 1813. godine dobio titulu naslednog ruskog grofa, a 1818. je postao general-gubernator Sankt Peterburga.
Tokom čuvenog ustanka dekabrista 14. decembra 1825. Miloradović je bio na Senatskom trgu, pokušavajući da smiri pobunjene plemiće. General, koji nije bio ranjen u više od 50 bitaka, dobio je tada dve rane, iz pištolja i od bajoneta. Kada su mu izvadili metak iz pluća, rekao je: „Hvala Bogu! Nije pucao vojnik! Srećan sam!“ Njegova poslednja želja je bila da se oslobodi 1500 kmetova koji su mu bili u službi.
Grof Sava Vladislavić - Raguzinski bio je ruski diplomata srpskog porekla na dvoru ruskog cara Petra Velikog i Katarine I. Poverene su mu mnoge diplomatske misije u Carigradu, Rimu i Pekingu. Njegova verovatno najznačajnija dela bila su Kjahtinski dogovor (koji je regulisao odnose Rusije i Kine sve do sredine 19. veka i danas važećem razgraničenju dve države) i osnivanje ruske obaveštajne službe. Kao jedan od najuglednijih ljudi u to vreme u Rusiji, zadobio je poverenje ruskog cara Petra Velikog za oslobođenje srpskog naroda na Balkanu.
Sava je rođen 1668. na vlastelinskom imanju Vladislavića u Jaseniku, blizu Gacka u Hercegovini. Umro je 1738. u Sankt Peterburgu.
Spraćemo sa stene pogane im stope:
Zaboli smo koplje na velikoj meti,
Sad je put naš nalik na sunčane snope.
Pašće paučina na mačeve grube,
A skromno će ralo opet da zasvetli;
I kao što juriš sad oglase trube,
Uranke će mirne da javljaju petli.
I poći će k slavi odmah od početka
Nov porod sve tragom naših legiona,
Blažen, u kolevci on ču kako pretka
Prati u legendu glas pobednih zvona.
Znaće da je samo ona zemlja svetla
Gde nikad još nije pala suza srama;
Gde su deca na mač ime oca metla
Što živi u himni i u molitvama.
(Jovan Dučić, "Hercegovina")
Slava i vječna hvala ruskoj braći koji svoje živote ugradiše u temelje Republike Srpske. Koji junački vojevaše za spas i slobodu srpskog naroda, boreći se protiv povampirenog fašizma u liku IV NATO Rajha i njegovih (uvijek srpske krvi žednih) sluga sa Balkana.
Hvala u ime srpskog naroda i Republike Srpske. Neka vam je laka zemlja. Počivali iu miru Božjem. Vječnaja pamjat!